Nemam previse vremena,ali sam jos uvek pod takvim utiskom da zelim da ga stavim na papir. Razmisljam koliko nam kada znace voljene osebe??? Da li su nam potrebnije u lepim trenutcima da bi nam bilo jos lepse,ili ih je pozeljnije imati u onim ruznim nerado vidjenim situacijama???
Slazem se da nam trebaju uvek,ali ja licno sam do sada uglavnom imao prilike da uzivam u lepim,prelepim treuntcima koje sam delio sa mojom MACKOM. Opet se pozivam na nju ali nije slucajno..kao sto sam vec rekao,sve pre nje nije uopste vredno spomena. Cudan je osecaj kada dodjete u situaciju da se posle nekog ruznog dogadjaja osecate zal za tim dogadjajem,a istovremeno se osecate, rekao bih nekako "uzviseno". Nije to pravi izraz,ali ne mogu sad da razmisljam koja bi to rec ovde bolje legla. U svakom slucaju,pre dva dana sam imao vrlo neprijatno zivotno iskustvo vezano za porodicu. Znate,kada dodjete u priliku da se pitate da li je neko ziv ili ne,a pri tom sve okolnosti ukazuju na ono najgore. U svakom slucaju,Bogu hvala, situacija se zavrsila na najbolji moguci nacin,ali ja sam iz nje izasao sa jednim,rekao bih novim saznanjem. Nije da je to reakcija koju nisam ocekivao,ali nekako je sasvim drugacije kada nesto ocekujete,i kada zaista dodjete u priliku da to ocekivanje i dozivite. Narocito kada su u pitanju stvari koje dovode do velikog stresa i koje nikome ne mogu biti prijatne.
Posle ovog dogadjaja sam shvatio koliko mi zaista ta devojka koju zovem "moja MACKA" znaci. Mnogo,mnogo,jako mnogo. Nije da to nisam znao,ali me je njeno ponasanje i stav dovelo do toga da sada zaista verujem da nisam "sam". Ja sam takav covek,ne preterano osecajan,bez mnogo emocija,naviknut da kroz zivot idem sam, da nema nikoga na koga mogu zaista da se oslonim i da sva vrata moram sam da otvorim,a i zatvorim. Mozda do sada jednostavno nisam imao srece u zivotu,a mozda se nisam ni trudio da je pronadjem zadovoljavajuci se nekim povrsnim stvarima. U svakom slucaju sada mislim da imam jako puno srece sto pored sebe imam takvu osobu kao sto je ona. Da, rekoh osobu,a ne devojku,jer je ona pre svega moj prijatelj i moj drug. Divna je u svakom pogledu i ja joj se ovom prilikom javno zahvaljujem na svoj podrsci koju mi je pruzila u tim teskim trenutcima. I ma koliko znam da je ona pazljiva,ja jednostavno ostanem zatecen...verovatno iz razloga sto nisam naviko,sto nikada imao nisam nikog slicnog tu pored mene.
Hvala ti :*
Slazem se da nam trebaju uvek,ali ja licno sam do sada uglavnom imao prilike da uzivam u lepim,prelepim treuntcima koje sam delio sa mojom MACKOM. Opet se pozivam na nju ali nije slucajno..kao sto sam vec rekao,sve pre nje nije uopste vredno spomena. Cudan je osecaj kada dodjete u situaciju da se posle nekog ruznog dogadjaja osecate zal za tim dogadjajem,a istovremeno se osecate, rekao bih nekako "uzviseno". Nije to pravi izraz,ali ne mogu sad da razmisljam koja bi to rec ovde bolje legla. U svakom slucaju,pre dva dana sam imao vrlo neprijatno zivotno iskustvo vezano za porodicu. Znate,kada dodjete u priliku da se pitate da li je neko ziv ili ne,a pri tom sve okolnosti ukazuju na ono najgore. U svakom slucaju,Bogu hvala, situacija se zavrsila na najbolji moguci nacin,ali ja sam iz nje izasao sa jednim,rekao bih novim saznanjem. Nije da je to reakcija koju nisam ocekivao,ali nekako je sasvim drugacije kada nesto ocekujete,i kada zaista dodjete u priliku da to ocekivanje i dozivite. Narocito kada su u pitanju stvari koje dovode do velikog stresa i koje nikome ne mogu biti prijatne.
Posle ovog dogadjaja sam shvatio koliko mi zaista ta devojka koju zovem "moja MACKA" znaci. Mnogo,mnogo,jako mnogo. Nije da to nisam znao,ali me je njeno ponasanje i stav dovelo do toga da sada zaista verujem da nisam "sam". Ja sam takav covek,ne preterano osecajan,bez mnogo emocija,naviknut da kroz zivot idem sam, da nema nikoga na koga mogu zaista da se oslonim i da sva vrata moram sam da otvorim,a i zatvorim. Mozda do sada jednostavno nisam imao srece u zivotu,a mozda se nisam ni trudio da je pronadjem zadovoljavajuci se nekim povrsnim stvarima. U svakom slucaju sada mislim da imam jako puno srece sto pored sebe imam takvu osobu kao sto je ona. Da, rekoh osobu,a ne devojku,jer je ona pre svega moj prijatelj i moj drug. Divna je u svakom pogledu i ja joj se ovom prilikom javno zahvaljujem na svoj podrsci koju mi je pruzila u tim teskim trenutcima. I ma koliko znam da je ona pazljiva,ja jednostavno ostanem zatecen...verovatno iz razloga sto nisam naviko,sto nikada imao nisam nikog slicnog tu pored mene.
Hvala ti :*
Ja sam ubeđena da sam iskomentarisala ovaj blog! Da čujem, ko je pojeo moj komentar, hm? :)
ОдговориИзбриши